Saznajte kako je napravljen prvi računar na svetu – ENIAC iz 1946. godine, pioniri njegovog razvoja i značaj ove revolucionarne tehnologije koja je promenila svet.
🖥️ Kako je napravljen prvi računar na svetu – priča o ENIAC-u i početku digitalne ere
Danas gotovo da ne možemo da zamislimo život bez računara. Koristimo ih za posao, školu, zabavu, komunikaciju… Toliko su postali deo naše svakodnevice da često zaboravljamo da su računari, u obliku kakav danas poznajemo, zapravo relativno nova pojava. Pre samo nekoliko decenija, ideja o „elektronskom mozgu“ bila je naučna fantastika. A onda se pojavio – ENIAC.
📜 Početak digitalne revolucije
Godina je 1946. Svet se još uvek oporavlja od Drugog svetskog rata. Tehnologija je doživela ogroman napredak tokom ratnih godina, a jedna od najznačajnijih posledica tog razvoja bio je nastanak prvog potpuno elektronskog, programabilnog računara – ENIAC-a (Electronic Numerical Integrator and Computer).
Za razliku od današnjih računara, ENIAC nije bio sprava koju možete staviti na sto. Naprotiv – zauzimao je 180 kvadratnih metara prostora, težio je oko 30 tona, i sastojao se od više od 17.000 vakuumskih cevi, 70.000 otpornika, i 10.000 kondenzatora. Bio je toliko velik da su ga često zvali „džin među mašinama“.
🧠 Ko su bili ljudi iza ENIAC-a?
Dvojica američkih inženjera, Džon Presper Eker (J. Presper Eckert) i Džon Močli (John Mauchly), smatraju se "očevima" ENIAC-a. Njihova ideja je bila da stvore mašinu koja bi mogla da automatski rešava složene artiljerijske proračune za potrebe američke vojske.
Iako je projekat bio tajan, njegovo otkriće 1946. godine izazvalo je ogroman interes u naučnim i tehnološkim krugovima. ENIAC je mogao da izvrši oko 5.000 operacija u sekundi, što je za to vreme bilo nezamislivo brzo – hiljadama puta brže od tadašnjih mehaničkih kalkulatora.
👩💻 Žene koje su pisale prvi softver
Zanimljivo je da su upravo žene imale ključnu ulogu u radu na ENIAC-u. Šest programerki – poznatih kao "ENIAC girls" – napisale su prvi softver za ovu mašinu, i to bez tastature, miša ili ekrana. Programiranje se obavljalo ručno – povezivanjem kablova, preklapanjem prekidača i dijagramima.
Njihova imena – Jean Bartik, Betty Holberton, Marlyn Wescoff, Ruth Teitelbaum, Frances Bilas i Kathleen McNulty – danas su priznate kao pionirke u svetu programiranja, iako su decenijama bile potpuno zaboravljene.
🧱 Tehnički čudo, ali i početni korak
ENIAC nije imao memoriju, kao savremeni računari. Nije mogao da „pamti“ podatke kao što mi danas čuvamo slike ili dokumente. Takođe, nije mogao da čita programe iz datoteka – svaki novi zadatak je morao da se programira ručno, fizički menjajući povezane komponente.
Ipak, uprkos tim ograničenjima, ENIAC je označio početak digitalnog doba. Otvorio je vrata razvoju daleko efikasnijih i manjih računara – od UNIVAC-a, pa do personalnih računara koji su stigli u domove ljudi širom sveta tokom 1980-ih.
📲 Od džinova do džepnih uređaja
U poređenju s ENIAC-om, današnji mobilni telefon koji nosite u džepu milionima puta je brži i moćniji. Ipak, bez tog prvog koraka – bez hrabrosti i vizije ljudi koji su zamislili da mašina može da misli – današnja tehnologija možda ne bi ni postojala u ovom obliku.
Razvoj računara je ujedno i priča o ljudskoj radoznalosti, upornosti i potrebi da pronađemo bolje, brže načine za rešavanje problema. ENIAC je bio više od mašine – bio je simbol nove ere, epohe u kojoj živimo i danas.
📚 Zaključak
Priča o ENIAC-u nije samo zanimljiv istorijski podatak – to je priča o ljudima koji su menjali svet, često bez priznanja, pod reflektorima nauke i tehnologije. Danas, kada nam je tehnologija dostupna svuda i lako zamenljiva, možda vredi zastati i setiti se koliko je truda, ideja i hrabrosti bilo potrebno da se napravi prvi računar na svetu.
Ako ste stigli do kraja teksta – hvala vam. Upravo ta radoznalost i želja za znanjem su ono što je i pokrenulo digitalnu revoluciju.
Ženska programerka na upravljačkoj tabli, koji pokazuje kako su žene – tada tehnički pregaoci – upravljale „mozgom“ ENIAC‑a
Tim inženjera i programerki kraj mašine, što oslikava kolektívnu atmosferu i ljudski rad iza tehnološkog čuda
Detaljna slika ENIAC‑a iz prve postavke – savremena mašina koja je težila 30 tona i bila smeštena u prostoriji od 180 m²
